Tajni dokument iz 2010: Netanjahu tražio Berluskonijevu pomoć zbog krize sa Obamom
Jedan tajni obaveštajni dokument, koji je kasnije dospeo do WikiLeaksa, vraća nas u mart 2010. godine i otkriva šta se dešavalo iza kulisa ozbiljne krize između Benjamina Netanjahua i administracije Baraka Obame.
Dokument nosi oznaku TOP SECRET i zasnovan je na komunikacionim obaveštajnim podacima.
Njegov sadržaj je politički veoma zanimljiv:
Netanjahu traži pomoć tadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija da popravi odnose Izraela sa Sjedinjenim Državama.
Kako je počela kriza?
Američki potpredsednik Joe Biden stigao je u Izrael u martu 2010. godine u trenutku kada je Obamina administracija pokušavala da ponovo pokrene izraelsko-palestinske pregovore.
A onda je, usred njegove posete, objavljeno da je odobreno planiranje 1.600 novih stanova u Ramat Šlomu u Istočnom Jerusalimu.
Washington je burno reagovao.
Problem nije bio samo u broju stanova, već u tome što je Istočni Jerusalim jedno od najosetljivijih pitanja izraelsko-palestinskog sukoba.
Ni Biden nije reagovao blago. Američka administracija je potez ocenila kao ozbiljan problem za nastavak pregovora.
Ali iz tajnog dokumenta vidi se da je Netanjahua brinulo nešto još veće.
Netanjahu zove Berluskonija
Prema dokumentu, Netanjahu objašnjava Berluskoniju da izgradnja u Istočnom Jerusalimu nije predstavljala novu izraelsku politiku i da se gradnja na tim područjima sprovodila još od vremena Golde Meir.
Problem je, tvrdio je, bio trenutak u kojem je odluka objavljena.
Međutim, Netanjahu navodi i da se napetost sa Washingtonom dodatno povećava zato što nema direktnog kontakta između njega i predsednika Baraka Obame.
Drugim rečima, više nije bilo reči samo o 1.600 stanova — problem je postao odnos izraelskog premijera i američke administracije na samom vrhu.
Zato Netanjahu traži pomoć treće strane.
Zašto Berlusconi?
Berlusconi je imao dobre odnose i sa Izraelom i sa Washingtonom.
Prema tajnom dokumentu, italijanski premijer odgovara da će Italiju staviti na raspolaganje Izraelu kako bi pomogla popravljanju odnosa sa SAD.
To je diplomatija koju javnost retko vidi: kada direktni kanal ne funkcioniše, traži se prijateljski lider koji može da prenese poruku.
A postoji još jedan detalj.
Dok Netanjahu pokušava preko evropskog saveznika da popravi odnos sa Washingtonom, informacije o tom razgovoru završavaju u američkom obaveštajnom sistemu.
Dokument je označen kao COMINT, odnosno kao obaveštajni podatak dobijen iz presretnutih komunikacija.
A gde smo danas?
Šesnaest godina kasnije, pitanje koje je tada izazvalo diplomatski potres nije nestalo.
U Istočnom Jerusalimu i tokom 2026. nastavljaju se sporovi oko izgradnje, rušenja palestinskih objekata i prinudnih iseljenja.
Posebno je pogođen Silwan, gde su palestinske porodice suočene sa sudskim postupcima i iseljenjima, dok se istovremeno nastavljaju projekti širenja izraelskih naselja.
Jedna od najvećih tema je i plan E1, istočno od Jerusalima, koji uključuje hiljade novih stambenih jedinica.
Protivnici plana upozoravaju da bi njegova realizacija dodatno odvojila Istočni Jerusalim od ostatka Zapadne obale i još više otežala teritorijalnu povezanost buduće palestinske države.
I tu se istorija gotovo sama povezuje sa sadašnjošću.
Godine 2010. spor oko 1.600 stanova bio je dovoljan da Netanjahu traži Berluskonijevu pomoć zbog krize sa Obamom. Šesnaest godina kasnije, pitanje koje je tada izazvalo diplomatski potres nije nestalo — samo su razmere postale veće.
Od Obame do Trampa — ista država, druga politička klima
„Procureli“ tajni dokument iz 2010. pokazuje Netanjahua u trenutku kada pokušava da preko evropskog saveznika popravi veoma loš odnos sa administracijom Baraka Obame.
Šesnaest godina kasnije slika je drugačija.
Odnos Netanjahua i Donalda Trampa tokom prethodnih godina bio je znatno prisniji nego odnos Netanjahua i Obame, naročito tokom Trampovog prvog mandata, kada su SAD priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, premestile ambasadu i priznale izraelski suverenitet nad Golanskom visoravni.
Ali ni taj odnos nije bez pukotina. Tokom 2026. pojavljuju se ozbiljna neslaganja Washingtona i Netanjahuove vlade oko regionalne politike, Irana, rata u Gazi i širenja izraelskih naselja.
A upravo Gaza menja ton čitave priče.
Dok je 2010. godine spor oko 1.600 stanova u Istočnom Jerusalimu bio dovoljan da izazove ozbiljnu krizu između izraelske i američke vlade, danas svet posmatra mnogo dramatičnije posledice izraelsko-palestinskog sukoba.
U Gazi su tokom prethodnih godina desetine hiljada ljudi poginule, ogromni delovi teritorije su razoreni, stanovništvo je više puta raseljavano, a međunarodne organizacije nastavljaju da dokumentuju civilne žrtve, napade na civilnu infrastrukturu i ozbiljno pogoršanje humanitarnih uslova.
Izraelska vlada tvrdi da vodi rat protiv Hamasa i da pokušava da smanji civilne žrtve. Istovremeno, UN, organizacije za ljudska prava i međunarodne pravosudne institucije ispituju ili navode moguće teške povrede međunarodnog humanitarnog prava i ratne zločine.
To je možda i najveća razlika između 2010. i danas.
Tada je 1.600 stanova bilo dovoljno da izazove diplomatski potres.
Danas, posle Gaze, desetina hiljada mrtvih, masovnog raseljavanja i razorene infrastrukture, spor između Washingtona i izraelske vlade više se ne vodi samo oko jednog naselja ili jedne građevinske odluke, već oko pitanja granica američke podrške Izraelu i odgovornosti za ono što se događa pred očima sveta.
Šta smo tada znali?
Znali smo da je tokom Bidenove posete objavljena gradnja 1.600 stanova u Istočnom Jerusalimu i da je to izazvalo ozbiljan sukob Izraela i Obamine administracije.
Šta danas znamo?
Znamo da je kriza bila dublja nego što je tada izgledalo: Netanjahu je tražio pomoć Berluskonija kako bi otvorio dodatni kanal prema Washingtonu.
Znamo i da pitanje Jerusalima, naselja i palestinske teritorije nikada nije nestalo.
Samo se istorija proširila od spora oko 1.600 stanova do rata u Gazi, masovnog stradanja civila i jednog od najtežih međunarodnih sporova našeg vremena.
RETROVIZOR | Zana Wolf
Gledam u retrovizor, ne da bih menjala prošlost, nego da bih bolje razumela sadašnjost.
