FON DER LAJENOVA O SAHRANI RATKA MLADIĆA: „SLIKE SU BILE ŠOKANTNE“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen oglasila se na društvenoj mreži X povodom sahrane generala Ratka Mladića, održane 7. septembra u Beogradu. Njena poruka izazvala je novu političku polemiku između Brisela i Srbije.

„Slike sa jučerašnje sahrane Ratka Mladića u Beogradu bile su šokantne“, napisala je fon der Lajen.

U nastavku objave navela je da je Ratko Mladić bio osuđeni ratni zločinac i da je, prema presudama međunarodnog suda, odgovoran za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Dodala je da je preminuo dok je služio doživotnu kaznu za genocid u Srebrenici i druge zločine.

Međutim, najjača politička poruka njene objave odnosila se na prisustvo srpskih zvaničnika.

Fon der Lajen je napisala:

„Elementi zvanične podrške i prisustvo nekih visokih srpskih zvaničnika na sahrani duboko su za žaljenje.“

Prema njenim rečima, to pokazuje „neuspeh da se suoči sa mračnim poglavljem novije evropske istorije“ i, kako tvrdi, suprotno je vrednostima na kojima počiva put Srbije ka Evropskoj uniji.

Na kraju je poručila da su njene misli sa svim žrtvama zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije.

Ali postoji i druga slika Beograda

Dok Brisel sahranu vidi kao simbol glorifikacije osuđenog ratnog zločinca, hiljade ljudi koje su se okupile u Beogradu očigledno su događaj doživele drugačije.

Na fotografijama i snimcima sa utakmica pojavile su se i poruke kojima se odaje počast Ratku Mladiću.

To je realnost Srbije koju nije moguće izbrisati jednom objavom na X-u.

Ali isto tako, činjenica da deo građana Ratka Mladića smatra herojem ne znači da se moraju zanemariti pravosnažne presude međunarodnog suda.

Upravo zato bi ozbiljna rasprava trebalo da ide dalje od političkog nadvikivanja.

A sada nekolioko pitanja za Ursulu fon der Lajen

Ako već govorimo o istoriji, odgovornosti i vrednostima — ko će suditi istoriji evropskih lidera?

Šta bi, recimo, vukovi mogli da kažu o evropskoj politici prema njima,na kojoj ste Vi insistirali?

Da li bi Ursulu fon der Lajen nazvali svojim herojem ili zločincem ?

A kada se govori o ratovima i žrtvama, možda bi bilo pošteno čuti i glasove rusa i ukrajinaca koji danas žive posledice jednog od najkrvavijih sukoba u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Ako je za Vas prisustvo srpskih zvaničnika na sahrani Ratka Mladića dovoljno da govorite o „vrednostima Evropske unije“ i „mračnom poglavlju evropske istorije“, gde su bile iste te evropske vrednosti kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prisustvovao državnoj ceremoniji ponovne sahrane Andrija Meljnika, kontroverznog lidera OUN-a povezanog sa nacističkom Nemačkom?

I gde je bila Vaša osuda kada se u današnjoj Ukrajini ponovo otvara pitanje rehabilitacije i državnog memorijalizovanja pripadnika OUN/UPA, čija se imena u Poljskoj povezuju sa masovnim ubistvima poljskih civila?

Da li su evropski principi univerzalni — ili zavise od toga ko je saveznik Brisela?

Jer ako za Srbiju važi princip „nema glorifikacije ratnih zločinaca“, onda bi isti princip morao da važi za sve, bez izuzetka.

Jer istorija nije samo ono poglavlje koje političari odluče da otvore.

Istorija će, pre ili kasnije, postaviti ista pitanja svima.

I onima koji su vodili ratove.

I onima koji su ih podržavali.

I onima koji su na tuđim tragedijama gradili politički uticaj.

I onima koji danas drugima drže lekcije o tome kako treba da se sećaju svoje prošlosti.

Možda zato nije loše zapitati se šta će jednog dana istorija reći o vašoj ulozi u svom poglavlju o Evropi?