KOLIKI JE UTICAJ IZRAELA NA DIGITALNU INFRASTRUKTURU SRBIJE?

Cisco, Juniper, Amdocs, Ceragon i pitanje koje otvara mnogo širu priču:

SEVERINFO Istražuje

Informacije su moć.

A u vremenu kada telefoni, internet, 5G mreže, serveri i digitalne platforme povezuju gotovo svaki segment društva, pitanje ko proizvodi tehnologiju, ko je ugrađuje i ko je održava više nije samo pitanje poslovanja.

To je pitanje suvereniteta.

Telekom Srbija je u maju 2026. dobio konačno odobrenje američke Export-Import banke (EXIM) za finansiranje daljeg razvoja 5G mreže. Prema zvaničnom saopštenju Telekoma, novac je namenjen nabavci 5G opreme i pratećih usluga koje obezbeđuju američke tehnološke kompanije.

Ali ko su te kompanije?

I kakve veze imaju sa državnim, vojnim i bezbednosnim sistemima drugih zemalja?

U zvaničnoj dokumentaciji EXIM-a kao dobavljači za ovaj projekat pojavljuju se Cisco Systems i Juniper Networks.

Cisco i Juniper nisu izraelske kompanije. To treba jasno reći.

Cisco je američka kompanija, dok je Juniper danas deo američkog Hewlett Packard Enterprise-a.

Ali upravo tu počinje naše istraživanje.Jer kada pogledamo poslovne tragove ovih kompanija, dolazimo do Izraela — ali i do Kine, Rusije, Japana i drugih država koje se međusobno nalaze na suprotnim stranama velikih geopolitičkih sukoba.

Cisco, na primer, ima dokumentovane poslove sa izraelskim odbrambenim sektorom, dok istovremeno njegove tehnologije nalazimo u američkom državnom i odbrambenom sistemu.

Juniper svoje proizvode otvoreno nudi američkim odbrambenim i obaveštajnim strukturama.

A izraelski Ceragon je svojevremeno radio na telekomunikacionoj infrastrukturi u Rusiji.

Amdocs, kompanija izraelskog porekla, godinama posluje u međunarodnom telekomunikacionom sektoru.

Dakle, pred nama se pojavljuje paradoks:

kompanije povezane sa različitim tehnološkim i geopolitičkim centrima moći rade u državama koje su međusobno suprotstavljene.

Kako je to moguće?

I još važnije — šta to znači za državu koja njihove tehnologije ugrađuje u sopstvenu infrastrukturu?

Srbija između Amerike, Kine i Izraela

Ovo pitanje je posebno važno za Srbiju.

Telekom Srbija je godinama sarađivao sa različitim tehnološkim partnerima, među kojima je bio i kineski Huawei.

U novom EXIM aranžmanu Huawei se ne navodi.

Umesto njega, u dokumentaciji američke banke pojavljuju se Cisco i Juniper.

Sama američka EXIM banka ovaj projekat posmatra kroz prizmu izvoza američke tehnologije, dok Telekom saradnju predstavlja kao jačanje tehnoloških i ekonomskih veza Srbije i SAD.

To samo po sebi nije sporno.

Ali digitalna infrastruktura nije obična roba.

Kada kupujemo automobil, možemo ga zameniti drugim automobilom.

Kada država izgradi čitavu digitalnu infrastrukturu na određenoj tehnologiji, promena dobavljača može značiti promenu ogromnog broja uređaja, softvera, stručnog znanja, bezbednosnih procedura i sistema održavanja.

Zato se postavlja pitanje:

Ko kontroliše tehnologiju — kontroliše li deo infrastrukture kroz koju prolaze informacije?

A informacije su moć.

Ne samo zato što mogu da se čitaju, već zato što se mogu povezivati, analizirati, klasifikovati, predviđati i koristiti za donošenje odluka.

Gde se onda pojavljuje Izrael?

Tu moramo biti posebno oprezni.

Nemamo dokaz da Izrael kontroliše Cisco ili Juniper.

Nemamo dokaz ni da Mossad upravlja njihovim poslovanjem.

Ali imamo dovoljno razloga da istražimo koliko su izraelske tehnološke kompanije i tehnologije prisutne u globalnom telekomunikacionom sistemu i kakve veze imaju sa kompanijama koje danas ulaze u srpsku 5G infrastrukturu.

Jer postoje najmanje tri različita nivoa koje treba razdvojiti:

Prvi: vlasništvo nad kompanijom.

Drugi: poslovni ugovori sa državama i njihovim institucijama.

Treći: pristup tehnologiji, mrežama, podacima i infrastrukturi.

Upravo treći nivo može biti najvažniji jer nije neophodno da neka država poseduje kompaniju da bi imala snažan tehnološki ili strateški uticaj.

Dovoljno je da njene kompanije postanu deo infrastrukture od koje druge države zavise.

I zato tek počinje prava priča

U sledećem delu istražićemo četiri kompanije:

CISCO

JUNIPER

AMDOCS

CERAGON

Gledaćemo gde posluju, sa kim imaju ugovore, kakve poslove imaju sa vojskama, policijama i državnim telekomima, kakve veze imaju sa Izraelom, Amerikom, Kinom, Japanom i Rusijom — i najvažnije:

da li se u tim poslovnim mrežama pojavljuju zajednički ljudi, partneri, tehnologije ili institucije koje povezuju naizgled suprotstavljene geopolitičke blokove.

Jer ako se ispostavi da ista tehnološka infrastruktura povezuje države koje se politički predstavljaju kao protivnici, onda moramo postaviti pitanje koje se tiče svakog građanina Srbije:

KOLIKO SMO ZAISTA SLOBODNI I NEZAVISNI AKO NAŠE INFORMACIJE PROLAZE KROZ TEHNOLOŠKE SISTEME ČIJE KOMPANIJE ISTOVREMENO POSLUJU SA AMERIKOM, IZRAELOM, KINOM, RUSIJOM I DRUGIM CENTRIMA MOĆI? ODGOVOR ĆE VAS IZNENADITI…

Odgovor na to pitanje — u drugom delu istraživanja.