Odluka Izraela da dozvoli ulazak međunarodnih stabilizacionih snaga u Pojas Gaze predstavlja jedan od najznačajnijih političkih pomaka od početka rata. Iza same odluke o raspoređivanju stranih snaga krije se mnogo veće pitanje: ko će upravljati Gazom nakon završetka sukoba i kakva će biti budućnost više od dva miliona Palestinaca koji žive na toj teritoriji?

Posle meseci intenzivnih borbi između Izraela i Hamasa, pitanje „dana posle rata“ postalo je centralna tema međunarodne diplomatije. Izrael je dugo insistirao na stavu da Hamas ne sme ostati vojna i politička sila u Gazi, dok međunarodna zajednica upozorava da vojna operacija sama po sebi ne može rešiti politički problem.

Ulazak međunarodnih snaga sada otvara mogućnost novog modela upravljanja — ali istovremeno donosi i nova pitanja.

međunarodne snage ne bi trebalo da budu klasična okupaciona vojska, već stabilizaciona misija sa zadatkom da pomogne u održavanju bezbednosti, zaštiti humanitarne pomoći i podrži uspostavljanje nove civilne strukture u Gazi.

Njihova uloga mogla bi da bude:

• sprečavanje ponovnog organizovanja naoružanih grupa
• zaštita humanitarnih koridora
• pomoć u obnovi razorene infrastrukture
• podrška palestinskim institucijama koje bi trebalo da preuzmu civilnu upravu

Međutim, najveći izazov nije vojni, već politički.

Jer pitanje ostaje: ko će imati stvarni autoritet nad Gazom?

Za Gazu: nada za obnovu ili nova vrsta spoljne kontrole?

Za palestinsko stanovništvo ova odluka može imati dve potpuno različite posledice.Sa jedne strane, međunarodno prisustvo moglo bi da donese veću sigurnost za civile,bržu obnovu kuća,bolnica i infrastrukture,stabilniji dotok humanitarne pomoći i smanjenje straha tamošnjeg stanovništva od novih vojnih operacija.

Posle razaranja velikog dela Gaze, mnogi stanovnici prvenstveno žele normalan život — sigurnost, hranu, obrazovanje i mogućnost da obnove svoje domove.

Ali postoji i druga strana.

Dobar deo Palestinaca bi mogao da posmatra dolazak stranih snaga kao novu formu spoljnog upravljanja, posebno ako međunarodna misija ne bude imala jasnu vremensku granicu i ako lokalno stanovništvo ne bude uključeno u donošenje odluka.

Istorijsko iskustvo regiona pokazuje da strani vojni kontingenti često postaju deo političkog problema umesto njegovog rešenja.

Za izraelsku vladu ovo predstavlja pokušaj da pronađe izlaz iz složene situacije.

Izrael želi da postigne nekoliko ciljeva:

• da Hamas više ne predstavlja vojnu pretnju
• da spreči krijumčarenje oružja
• da izbegne dugoročnu okupaciju Gaze
• da međunarodna zajednica preuzme deo odgovornosti za posleratni period.U tom smislu, međunarodne snage mogu biti način da Izrael smanji svoje vojno prisustvo, a da istovremeno zadrži bezbednosne interese.Ali, za deo izraelske političke scene ovo predstavlja opasan kompromis.

Kritičari smatraju da bi strane snage mogle ograničiti slobodu izraelskog delovanja i da postoji rizik da se neprijateljske organizacije ponovo učvrste ukoliko međunarodna kontrola oslabi.

Najveće pitanje: ko će naslediti Hamas?

Možda najteži problem nije ulazak međunarodnih snaga, već pitanje političkog naslednika.

Ako Hamas izgubi kontrolu nad Gazom, ko dolazi posle njega?

Mogući modeli su:

Palestinska uprava

Zapadne zemlje i deo arapskih država podržavaju mogućnost da Palestinska uprava preuzme veću ulogu.

Problem je što ona nema veliki politički kredibilitet među mnogim Palestincima i nije prisutna u Gazi od 2007. godine.

Međunarodna prelazna administracija

Model u kojem bi međunarodne snage i stručnjaci privremeno pomagali u upravljanju.

Problem je pitanje legitimiteta i trajanja takvog aranžmana.

Dugoročna izraelska bezbednosna kontrola

Ovaj scenario podržavaju pojedini izraelski političari, ali bi gotovo sigurno izazvao snažno protivljenje međunarodne zajednice.

Nova faza bliskoistočne krize

Odluka o međunarodnim snagama ne znači automatski kraj rata.Ona znači da počinje nova bitka — politička.Rat na terenu može prestati, ali pitanje Gaze ostaje.

Da li će budućnost teritorije određivati Palestinci, Izrael, međunarodna zajednica ili kombinacija svih njih?

Odgovor na to pitanje mogao bi oblikovati ne samo budućnost Gaze, već i čitav Bliski istok.

Za Izrael, ovo je pokušaj da pronađe izlaz iz najdužeg i najtežeg bezbednosnog izazova poslednjih decenija.

Za Palestince, to može biti početak obnove — ali i strah od novog oblika zavisnosti.

A za svet, Gaza ostaje test: da li međunarodna diplomatija može da donese stabilnost tamo gde decenije sukoba nisu uspele da pronađu mir.