Era dekadencije: Nikada više zabave ili nikada više praznine
Internet, društvene mreže i veštačka inteligencija ponudili su ljudima gotovo neograničen svet zadovoljstava na jedan klik. Nova odeća, hrana iz celog sveta, beskonačni niz video-sadržaja, igre, pornografija, kockanje i razgovori sa četbotovima postali su lako dostupni milionima ljudi širom sveta.
Ali, paradoks modernog doba je u tome što prevelika količina stimulansa ne donosi nužno i više sreće.
„Dobrodošli u eru dekadencije bez zadovoljstva“ – poruka je koja opisuje savremeni trenutak u kojem je čovek stalno zabavljen, ali često bez osećaja ispunjenosti.
Pojam dekadencije nije nov. Još su stari Grci i Rimljani govorili o društvima koja, nakon dostizanja velikog bogatstva i moći, počinju da gube svoje vrednosti. Rimski carevi poput Elagabala i Nerona ostali su simboli raskoši, preterivanja i moralnog propadanja elite.Kada je rimski car Elagabal stupio na presto sa samo 14 godina, navodno je služio mozgove flamingosa, začinjavao hranu biserima, a prema jednom zapisu, goste je ugušio lavinom ružinih latica. Međutim, njegove poroke nadmašio je car Neron, koji je, prema istorijskim zapisima, svoje neprijatelje oblačio u kože divljih životinja koje bi zatim rastrgli psi tokom raskošnih vrtnih predstava.
Zato dekadencija nosi neizbežno negativno značenje — povezuje se sa raspadanjem, preterivanjem i udaljavanjem od normi i ideala.
U našem dobu je “Epstinova klasa” premašila sve što smo nekad etiketirali kao dekadentno.
Danas se rasprava o dekadenciji vodi kroz drugačiju prizmu. Kritičari savremenog Zapada govore o kulturnoj stagnaciji, padu inovativnosti i gubitku zajedničkih ciljeva. Drugi smatraju da nije reč o propadanju, već o velikoj promeni načina na koji ljudi žive, rade i komuniciraju.
Najveći paradoks našeg vremena možda je upravo u tome što čovek nikada nije imao više načina da bude ispunjen, ali nikada nije bilo očiglednije da jedino što ga zaista ispunjava jeste ogromna praznina.
