„Dva aršina“ pod lupom Vašingtona: Kongresmen traži od Trampa hapšenje Netanjahua i Putina
Ro Kana pozvao američkog predsednika da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom i poručio: „Ne možete samo ubijati žene i decu“ – slučajevi Gaze i Ukrajine ponovo otvorili pitanje jednakosti međunarodnog prava
Izjava demokratskog kongresmena Ro Kane da bi predsednik SAD Donald Tramp trebalo da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) i sprovede naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ruskog predsednika Vladimira Putina otvorila je novu političku raspravu u Vašingtonu.
Kanin zahtev predstavlja snažan politički pritisak, ali i pitanje granica američke spoljne politike. Sjedinjene Američke Države tradicionalno imaju složen odnos prema Međunarodnom krivičnom sudu – Vašington nije član Rimskog statuta kojim je MKS osnovan i prethodne američke administracije često su osporavale nadležnost tog suda.
Sukob između međunarodnog prava i političke realnosti
Međunarodni krivični sud tvrdi da ima mandat da procesuira najteže zločine – ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Međutim, sprovođenje njegovih odluka zavisi od saradnje država.
U slučaju Vladimira Putina, nalog za hapšenje izdat je 2023. godine zbog optužbi koje se odnose na deportaciju ukrajinske dece tokom rata u Ukrajini. Rusija je odbacila optužbe i ne priznaje nadležnost MKS-a.
Nalog za hapšenje Benjamina Netanjahua izdat je 2024. godine u vezi sa optužbama za zločine protiv čovečnosti tokom rata u Gazi. Izrael odbacuje optužbe i tvrdi da je njegova vojna operacija odgovor na napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Zašto je izjava Ro Kane važna?
Kanin stav je posebno značajan jer dolazi iz američkog Kongresa, institucije koja ima veliki uticaj na oblikovanje spoljne politike SAD.
Njegova poruka predstavlja zahtev da se međunarodni standardi primenjuju jednako na sve države, bez obzira na političke saveznike ili protivnike.
„Ne možete samo ubijati žene i decu“, rekao je Kana, naglašavajući da međunarodni poredak mora počivati na odgovornosti lidera.
Međutim, kritičari ovakvog stava tvrde da bi hapšenje stranih lidera od strane SAD bilo gotovo nemoguće u praksi i da bi izazvalo velike diplomatske posledice.
Gaza i Ukrajina – dve krize koje oblikuju novu geopolitiku
Ratovi u Gazi i Ukrajini postali su simbol šire borbe oko pitanja: da li međunarodno pravo zaista važi jednako za sve?
Dok zapadne zemlje uglavnom podržavaju ukrajinske optužbe protiv Rusije, deo međunarodne javnosti smatra da se ista pravila moraju primenjivati i na saveznike Zapada.
Zbog toga slučaj Netanjahu i Putin postaje više od pitanja pojedinačnih lidera – on postaje test poverenja u međunarodne institucije.
Mogući efekti
Iako je malo verovatno da bi američki predsednik uhapsio izraelskog ili ruskog lidera, sama činjenica da takav zahtev dolazi iz američkog Kongresa pokazuje promenu u delu američkog javnog mnjenja.
Debata više nije samo o pojedinačnim ratovima, već o budućnosti međunarodnog sistema: da li će pravila važiti za velike sile i njihove saveznike, ili će politika i dalje određivati ko odgovara pred sudovima.
U tom smislu, izjava Ro Kane predstavlja još jedan znak dubokih podela unutar SAD oko pitanja ljudskih prava, ratova i uloge Amerike u svetu.
