Od predizbornih obećanja do protesta: Šta se dogodilo sa evropskim putem Jermenije?

Tokom predizborne kampanje u Jermeniji, vlada premijera Nikole Pašinjana predstavljala je približavanje Evropskoj uniji kao priliku za otvaranje novih tržišta i smanjenje zavisnosti od Rusije. Nakon izbora, na kojima je proevropska vlast zadržala poverenje birača, Evropska unija je najavila dodatnu finansijsku pomoć i olakšavanje pristupa evropskom tržištu za veliki deo jermenskog izvoza.

Međutim, stvarnost na terenu pokazala se znatno složenijom. Stotine vlasnika ribnjaka i radnika protestovalo je u Jerevanu tvrdeći da evropsko tržište za njih i dalje nije dostupno, dok je izvoz u Rusiju ozbiljno poremećen. Prema njihovim navodima, oko 15.000 tona žive ribe ostalo je bez kupaca, a proizvođači upozoravaju da svakim danom trpe sve veće gubitke. Oni ističu da podržavaju izlazak na evropsko tržište, ali da se takva promena ne može ostvariti za nekoliko meseci.

Ova situacija pokazuje koliko je teško u kratkom roku preusmeriti privredu koja je decenijama bila usmerena ka jednom tržištu. Čak i kada postoji politička podrška Evropske unije, potrebno je vreme da se ispune tehnički standardi, uspostave logistički lanci i pronađu novi kupci. Zbog toga su očekivanja dela proizvođača ostala neispunjena.

Slična dilema može se uočiti i u slučaju Ukrajine. Evropska unija pruža Kijevu značajnu finansijsku, vojnu i političku podršku, dok Ukrajina sprovodi obimne reforme i podnosi ogromne ljudske i materijalne gubitke usled rata. Ipak, članstvo u EU nije automatsko niti ima utvrđen datum, već zavisi od ispunjavanja brojnih uslova i pregovaračkog procesa koji može trajati godinama.

I Jermenija i Ukrajina pokazuju da evropske integracije predstavljaju dugoročan proces. Politička obećanja mogu stvoriti velika očekivanja, ali ekonomski rezultati i konkretne koristi za građane često dolaze znatno sporije nego što se očekuje. Zato će upravo razvoj događaja u narednim godinama biti ključni pokazatelj koliko će evropska obećanja biti pretvorena u opipljive rezultate za privredu i životni standard građana.

REČ UREDNICE

Ako se tome doda činjenica da Evropska unija, predvođena Nemačkom i još nekim državama članicama, poslednjih godina sve više ulaže u odbrambenu industriju i jačanje vojnih kapaciteta, postavlja se pitanje koliko će pažnje i resursa u budućnosti biti usmereno na rešavanje ekonomskih problema zemalja kandidata i partnera, poput Jermenije. Za ribare kojima danas propada ulov i proizvođače kojima roba ostaje u skladištima, geopolitička obećanja malo znače ukoliko ne donesu konkretne kupce i tržišta.

Rat u Ukrajini i rast bezbednosnih tenzija u Evropi promenili su prioritete Evropske unije. Sve više novca izdvaja se za odbranu, dok ekonomska očekivanja pojedinih partnerskih država ostaju neispunjena. Zbog toga se može postaviti pitanje da li će ekonomska korist od evropskih integracija za neke zemlje stići dovoljno brzo da opravda velika politička očekivanja koja su stvarana.

Iskustvo Jermenije može biti pouka i drugim državama regiona. Građani i političari trebalo bi pažljivo da procenjuju svako veliko geopolitičko obećanje, imajući u vidu da političke odluke često nose i ekonomsku cenu. Zato je važno da svaka država vodi računa pre svega o interesima svojih građana, privrede i dugoročnoj stabilnosti.